Za čuvarkuću slobodno možemo reći da je jedna od najrasprostranjenijih ukrasnih biljaka u Evropi, a i šire. Zbog toga je mnogi od nas i ne doživljavaju kao neku lekovitu biljku ili potencionalni izvor zdravlja. Ipak, postoje istorijski zapisi koji nalažu da zdravstena upotreba čuvarkuće postoje od davnina – a i savremena istraživanja imaju šta da kažu na tu temu.

Pogledajmo, onda, kakve su to koristi čuvarkuće i meda  i kako se koristi čuvarkuća kao lek.

Čuvarkuća i kućna medicina 

Posmatranje čuvarkuće iz naučne perspektive može biti problematično iz više razloga. Za početak, ozbiljne studije i klinička istraživanja su maltene nepostojeća – bar su tako naša istraživanja pokazala. Zabeleženi su pojedini efekti kod ublažavanja dijareje ili menstrualnih bolova ali je vrlo teško doći do opipljivih rezultata o uticaju na, recimo, imunitet. Oni koji redovno prate naš blog znaju da se pretežno oslanjamo na ovakve izvore kada govorimo o receptima i lekovitosti raznih namirnica, ali to neće biti tako lako u ovom slučaju. U suštini, to samo znači da nećete moći jednim klikom da potvrdite na osnovu čega baziramo informacije – potrebno je mnogo više „kopanja“, iako su informaije tačne kao i uvek.

U svakom slučaju, čuvarkuća potiče iz južne Evrope i rasprostranjena je još za vreme Rimskog Carstva. Već tada se koristila kao svojevrsna ukrasna biljka, to jest ne postoje konkretni nalazi da se koristila kao hrana, ali se opet mogla naći u mnogim domaćinstvima. Za tu činjenicu je zaslužno opšte verovanje da čuvarkuća štiti dom od raznih nepogoda – konkretno vatre i munja.

Baš zato se i dan-danas zove čuvarkuća, i to u mnogim jezicima pored našeg. Ovakva verovanja su daleko starija od bilo kakvih zapisa, ali se ova biljka vrlo često vezivala za vrhovnog boga rimskog panteona, Jupitera. Kao i u većini drevnih religija u Evropi i šire, vrhovna božanstva su se često vezivala za oluje i grmljavinu, što je dovelo do toga da se čuvarkuća vezuje i sa Torom, nordijskim bogom munja. Teško je reći zašto je baš ova biljka izabrana kao predstavnik olujnih božanstava, ali se ponekad opisivala kao „Jupiterova brada“ na osnovu spoljašnjeg izgleda biljke. Po istom ovom principu se na nemačkom ponekad naziva Donnersoart, odnosno Gromova Brada (Ipak, napomenućemo da se danas mnogo češće koristi naziv Donnerwurz, što u slobodnom prevodu znači Gromov Koren ili čak Gromov Začin.) 

Zanimljivo je da je Karlo Veliki, monarh Franačkog carstva u 8-om i 9-om veku koji je sebe smatrao naslednikom rimljana, naložio svim svojim podanicima da uzgajaju čuvarkuće na krovovima. Ovo se smatralo zaštitom od grmljavine, ali vremenom je evoluiralo u daleko šira sujeverja. U srednjem veku, na primer, čuvarkuća se koristila i kao odbrana od crne magije i zlih duhova.

Dobro, sve je to vrlo zanimljivo – ali da li se koristi čuvarkuća za zdravlje, ili sve staje na crnoj magiji i munjama? 

Paralelno sa obrednim značajem, čuvarkuća se vremenom pokazala kao odlično sredstvo protiv upala. Najviše se koristila za meleme i prevoje – protiv opekotina, poderotina, čireva, upala, pa čak i infekcija. Baš zato je najčešće korišćena uz med koji se, kao što već znamo, takođe koristio za previjanje rana. Čuvarkuća se zapravo vrlo često opisivala u ranim pisanjima srednjevekovnih travara i iscelitelja, kada je korišćena za upale i žuljeve. Jedan od najranijih zabeleženih lekova za groznicu se sastoji upravo od meda i čuvarkuće. Na primer, engleski akademik Univerziteta u Oksfordu Martin Kulpeper je detaljno istraživao uticaj čuvarkuće. Iako je ipak reč o nauci iz 17. veka, ovo je primer činenice da ova biljka ima daleko širu primenu.

Savremena istraživanja pokazuju da čuvarkuća sadrži ugljene hidrate, organske kiseline nalik na limunsku, jabučne kiseline, aminokiseline, fenolske kiseline i flavonoide. Ako se sećate, jabukovo sirće je veoma cenjeno jer može ojačati imuni sistem, a za antiupalno dejstvo meda su najviše zaslužni upravo fenoli i flavonoidi. Sve to nas dovodi do jednostavnog zaključka zašto je mešavina meda i čuvarkuće lek – zato što ove namirnice imaju slično dejstvo na sličnim osnovama.

Za svrhe ishrane i lekova, najčešće se koriste debeli listovi, bogati biljnom sluzi i smolom. Najpraktičnije je jednostavno ih samleti, mada su mogući i drugačiji pristupi. Takođe je bitno napomenuti da je ova vrsta veoma raznovrsna kada je reč o genetskim osnovama, baš zato što je toliko dugo uzgajana i razmnožavana na mnogim mestima bez striktne kontrole uslova.

Med i Čuvarkuća – Recept 

Počnimo od osnovnog recepta, „eliksira“ koji se, između ostalog, može koristiti za sve probleme i ciljeve o kojima ćemo govoriti u daljem toku teksta. Dakle, ovaj recept je veoma prilagodljiv vašim potrebama, a mogu mu se bez brige dodati mnogi sastojci. Osnovna primena je jačanje imunog sistema i ublažavanje simptoma gripa, prehlade, ili groznice, ali može pomoći i protiv cisti i mioma, stomačnih problema, pa čak i kao prirodan probiotik. 

Čuvarkućaimed

Dakle, kako koristiti med i čuvarkuću? Potrebna su vam upravo samo ta dva sastojka:

    • 300g svežih listova čuvarkuće.

    • 500g meda.

Kao i uvek, bitno je da su sastojci sveži i prirodni. Sa listovima to ne bi trebalo da bude nekakav problem – ako u bašti imate čuvarkuću, samo uberite nekoliko svežih listova. Sa medom je već situacija kompleksnija, ali preporučujemo prirodan, domaći bagremov med. Čuvajte se industrijski proizvedenog meda – on može biti kvalitetan na ukus, ali se često termički obrađuje u procesu proizvodnje. Ovakvim procesima med gubi veliki deo hranjivosti i zdravih sastojaka.

U svakom slučaju, priprema meda i čuvarkuće je krajnje jednostavna. Listove prvo isecite, pa ih izmeljite u običnoj mašini za mlevenje mesa. Potrudite se da sačuvate sve sokove i smolu koji nastanu u procesu sečenja i mlevenja, jer sadrže mnoge od sastojaka čuvarkuće koje želimo da unesemo. 

Dobijenu smesu pomešajte sa medom, trudeći se da listovi čuvarkuće budu ravnomerno raspoređeni. Čuvajte u tegli i odložite u frižider. Preporučen način konzumacije je jedna kašika ujutru, pre doručka – mada se može uzimati i više puta dnevno, oko pola sata pre svakog obroka. 

Med i čuvarkuća za ciste i miome

Ovo je verovatno najčešći konkretan razlog zašto se mnogi okreću ovoj zdravoj kombinaciji. Konkretnije, često se preopručuju čuvarkuća i med za policistične jajnike. Zapravo, ova kombinacija se ponekad preporučuje ženama i kao preventiva za rak materice, ali ne postoje nikakvi naučni nalazi koji bi potvrdili ovakvo delovanje. S druge strane, jasno je zabeležen blagotvoran efekat na ciste, miome, i različite upalne procese u telu.

Doduše, policistični jajnici su prvenstveno hormonalni poremećaj, pa je i većina simptoma ovog poremećaja na bazi hormona. Trenutno, ne postoji lek za policistične jajnike, i svi poznati tretmani su fokusirani na ublažavanje i kontrolisanje simptoma. Isto tako i tretman medom i čuvarkućom deluje isključivo na simptome. 

Ukratko, same ciste o kojima se govori su samo simptom ali ne i uzrok. Iz ovog primera možemo videti je čuvarkuća efektivna u borbi protiv svih oblika cisti i mioma, protiv kojih deluje direktno svojim antiupalnim dejstvom. Takođe, bitno je razumeti da su policistični jajnici samo jedan od mnogih simptoma daleko ozbiljnijih hormonalnih poremećaja. Na primer, oni se često javljaju i uz simptome depresije, nepravilnog rada štitne žlezde, problema kod pravilne metabolizacije, i tako dalje. Med i čuvarkuća mogu pomoći sa nekim od najnezgodnijh simptoma, ali ne sa svim.

Ako vame je cilj da med i čuvarkuću iskoristite protiv cisti, slobodno koristite recept o kome smo govorili u prethodnom delu teksta. Baš ovaj recept se primarno i koristi protiv cisti i mioma, i nisu potrebni nikakvi dodaci. Preporučuje se da unosite tri kašike dnevno, ali morate biti svesni da ovaj tretman može trajati mesecima. Tu se već postavlja i pitanje velikog unosa šećera – med je, ipak, većinom sačinjen od šećera, a jedan od simptoma koji prate policistične jajnike su gojaznost i nemogućnost gubitka kilograma. 

Med i čuvarkuća za želudac

Još jedna vrlo česta primena ove kombijacije uglavnom cilja na razne stomačne probleme: čirove, gastritis, stomačne upale i bolove, oštećenje želudačne sluznice, pa čak i posledice helikobakterije. 

Med i čuvarkuća za gastritis je, na primer, jedan od najpoznatijih narodnih melema od ove biljke. Za nadimanje i bolove u stomaku je med možda bitniji od čuvaruće, što i ima smisla imajući u vidu antioksidantsko delovanje meda. Za gastritis možete koristiti isti recept o kojem smo do sada govorili, mada se način konzumacije razlikuje u zavisnosti od tipa oboljenja. Na primer, za hiperacidni gastritis se preporučuje jedna kašika dva sata pre jela. Hipoacidni gastritis, s druge strane, se tretira tako što razmutite kašiku smese u mlakoj vodi desetak minuta pre jela. 

Ako problem koji oslovljavate nije striktno gastritis, ali ima simptome bolova i nadimanja, med i čuvarkuća svakako mogu pružiti trenutno olakšanje. Na primer, želudačni čirovi neće biti magično izlečeni, ali ovaj prirodni lek svakako pomaže kod bolova i nepravilnog varenja. Ovde je bitno upamtiti da je potpešivanje varenja jedna od najvećih prednosti prirodnog meda.

Za ovakve probleme se preporučuje čaj od čuvarkuće sa medom. Prvo što je potrebno da uradite jeste da osušite listove čuvarkuće – samo u takvoj formi se od njih može pripremiti čaj.

Ovako pripremljene listove zatim kuvajte nekih 15 minuta. Razmera je otprilke 15g na 250 mililitara vode, mada se može prilagoditi po ukusu. Čaj procedite i ostavite da se ohladi. Upamtite da se med u čaj dodaje tek nakon što se on ohladi do sobne temperature, inače rizikujete da izgubi mnoga blagotvorna svojstva.

Čaj se pije jednom dnevno, ujutru pre doručka. Primećeno je da može pomoći kod mnogih oblika stomačnih problema – od čireva i dijareje, pa sve do menstrualnih bolova. 

Med i čuvarkuća za imunitet

Osim gore navedene primene, med i čuvarkuća se mogu koristiti i preventivno. Čuvarkuća, kao što smo već utvrdili, ima jako antiupalno i antibakterijsko dejstvo, ali za jačanje imuniteta preporučujemo još dva sastojka – med i limun. 

Med dokazano dovodi do trenutnog olakšanja kod mnogih upala i infekcija respiratornog sistema – grla, pluća, pa čak i bronhitisa. Istraživanja su pokazala da je med efektivan u borbi protiv više od 60 vrsta bakterija i mikroba, što ga čini vrlo dobrim za vaš imuni sistem. Kada na sve to dodate i poznato antioksidantsko i antiupalno delovanje, trebalo bi da postane jasno zašto se dodaje u svrhe jačanja imuniteta.

S druge strane, limun je već naširoko poznat kao savšen melem za česta oboljenja kao što su prehlada ili grip. Jedna kašičica svežeg limunovog soka sadrži više od 20% preporučenog dnevnog unosa vitamina C. Pretpostavljamo da nije preterano potrebno objašnjavati vezu između vitamina C i jakog imuniteta – reč je o opšte poznatim činjenicama.

Ostalo je samo još da objasnimo kako se koriste čuvarkuća, med, i limun za jačanje imuniteta. 

    • Oljuštite jedan limun i savite ga u posudu sa vodom.

    • U vodu dodajte sodu bikarbonu i ostavite da limun odstoji sat vremena.

    • Izvadite limun, isecite na kriške, i pomešajte sa 300g svežih listova čuvarkuće.

    • Sameljite sastojke u blenderu.

    • Dobijenu smesu procedite kroz gazu.

    • Ovako oceđen sok pomešajte sa 500g domaćeg meda.

Ako nemate blender, ne preporučujemo ovaj način pripreme – svrha blendera u ovom slučaju je da ocedi što više soka, tako da ručno sečenje nije adekvatna zamena. Umesto toga, pokušajte da jednostavno dodate sveže ceđen limunov sok u recept o kome smo pričali pri početku ovog teksta. 

Mešavinu čuvajte u frižideru i jedite po jednu kašiku svakog dana.

Med i Čuvarkuća – spoljna upotreba 

Prirodni lek od meda i čuvarkuće može imati više oblika pored hrane i čajeva o kojima smo pričali. Na primer, maska za lice od meda je vrlo poznat način otklanjanja akni i kožnih upala, o čemu smo pričali više puta u ovom blogu. Po sličnim principima mogu raditi i med i čuvarkuća – doduše, u različite svrhe.

Medičuvarkuća

Na primer, često se koristi i čuvarkuća za upalu uha. Prilikom ovakve primene se naravno ne koristi med, ali ovo pokazuje da za antiupalno dejstvo čuvarkuće nije nužno unošenje. 

U svakom slučaju, i med se od davnina koristio za prevoje i suzbijanje infekcija. Baš zato se med i čuvarkuća mogu koristiti i za:

    • Lečenje zagnojenih rana ili onih koje jednostavno sporo zarastaju.

    • Otoka.

    • Sitne upale i pege na koži.

    • Ujede insekata.

    • Fistule.

Nije potrebna nikakva posebna priprema za ovakve meleme. Slobodno možete jednostavno naneti smesu o kojoj smo pričali u celom tekstu i premazati je preko rane na oko 20 minuta.

Čuvarkuća je takođe narodni lek za kurije oči, mada ne postoje nikakve indikacije da med pruža slično dejstvo.

Postoji i jednostavan recept po kome se pravi maska za lice od čuvarkuće i meda. Preporučuje se i malo nane, koja može dodatno da ublaži iritaciju kože.

    • Za početak, pripremite čaj od nane u posebnoj posudi.

    • Čuvarkuću ubacite u blender. Ako nemate blender, možete koristiti stari dobri avan za mlevenje – svakako vas najviše zanima sok koji se dobija sitnim seckanjem listova čuvarkuće.

    • Procedite sok cediljkom. Nije potrebno više od kašike soka.

    • Mešajte kašiku meda, kašiku soka od čuvarkuće, i kašičicu čaja od nane dok smesa ne dobije gustinu paste. 

    • Nanesite na lice ravnomernoi ostavite masku na 10-ak minuta ili dok ne počne da se suši.

    • Isperite masku mlakom vodom.

Ovaj jednostavan recept je odličan za hidrataciju kože. Osim toga, ova maska za lice doprinosi da vaša koža bude mekša i elastičnija, te može da umanji bore. S obizrom da su i med i čuvarkuća odlični protiv inflamacija, možete se i brzo rešiti sitnih upala ili crvenih tačaka. Med je takođe prirodno sredstvo za prosvetljavanje kože, što može dovesti do lepšeg i ujednačenijeg tena.

Uzgoj čuvarkuće 

Vrlo je malo verovatno da ćete tek tako naići na sveže listove čuvarkuće u prodavnici. Ova biljka se pretežno koristi kao ukras, uprkos svim medicinskim prednostima o kojima smo pričali. Zato je uzgoj najlakši način da dođete do listova ove čudesne biljke. Srećom, to uopšte nije teško, i nisu potreban ni preveliki rad ni iskustvo u uzgajanju kućnih biljaka.

Čuvarkuća je, između ostalog, veoma izdržljiva biljka. Može uspešno da raste u raznim kilmatskim uslovima, a prirodno se može nači čak i u kamenjarima južne Evrope. Latinski naziv čuvarkuće, Sempervivum tectorum, aludira baš na ovo svojstvo – semper znači „uvek“, a vivum „život.“ Ova biljka uspeva čak i u natežim uslovima, a lišće zadržava i zimi.

Čuvarkuća

Zbog toga, sve što je potrebno da uradite jeste da pelcer tj. podmladak čuvarkuće zasadite i redovno zalivate vodom. Čak ni lokacija nije bitna jer ova biljka uspeva i u spoljašnjim i u unutrašnjim uslovima, a možete je uspešno uzgajati čak i u tegli. Listovi se beru od marta do oktrobra, mada lišće čuvarkuće uzgojene u tegli može služiti tokom čitave godine. 

Genetska raznovrsnost ove vrste vam omogućava i širok izbor kada je reč o stvarima kao što su boja listova ili veličina same biljke. U svakom slučaju, pored domaće uzgojenog leka, imaćete i lep ukras.

Med i čuvarkuća – rizici i nuspojave 

Ne postoje veći rizici kada je reč o ovim prirodnim sastojcima. Nema skoro nikakvih zabeleženih slučajeva u kojima čuvarkuća može da dovede do alergijskih reakcija ili sličnih efekata, što je i jedan od razloga zbog kojih je toliko rasprostranjena sorta.

Ipak, mogu sadržati visok nivo alkaloida, što može dovesti do nepovoljnih interakcija sa nekim lekovima.

Med, s druge strane, može dovesti do alergijskih reakcija na polen u zavisnosti od sorte meda. Takođe se ne preporučuje trudnicama i deci mlađoj od godinu dana. Efekat čuvarkuće na trudnice je kompletno neistražen, pa se ne preporučuje iz predostrožnosti.